Danas je Sveti Jovan Krstitelj: Običaji i verovanja za današnji dan
Prema predanju, mnogi su mislili da je Jovan obećani mesija, ali je on, prepoznavši Isusa kada je slušao njegove prve javne propovijedi, rekao: "To je jagnje Božije koje uze na sebe grehe sveta".
U Crkvi je svetitelj poznat i kao Jovan Preteča, a njegov praznik svrstava se u red najvećih proročkih praznika, jer se za Svetog Jovana, najbližeg sledbenika i bliskog rođaka Isusa Hrista, vezuje početak misije Spasitelja i početak hrišćanske propovedi. Ovaj praznik se slavi dan poslije Bogojavljenja, kao sećanje na Krštenje Isusovo i ulogu svetitelja koji je pripremao narod za novu veru.
- Ja vas krštavam vodom, ali onaj što ide za mnom jači je od mene... On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem - reči su Svetog Jovana koji je krštavao narod u reci Jordan i pozivao na pokajanje.
Na pravoslavnim ikonama Sveti Jovan je najčešće predstavljen sa krstastim štapom u levoj ruci i napisom - "Pokajte se, jer je blizu Carstvo nebesko".
Od mladosti je bio posvećen veri i kao branilac javnog morala suprotstavljao se razvratu rimskog društva koji je u njegovo vrijeme dostigao vrhunac.
Sveti Jovan je javno osudio i cara Iroda Antipu koji je preoteo ženu svom bratu Filipu. Carica Irodijada je, kaže predanje, nagovorila kćerku Salomu da od Iroda zatraži glavu Jovanovu.
Zanesen Salominom igrom, Irod je naredio pogubljenje Jovana Krstitelja. Ovom događaju posvećen je poseban praznik poznat kao Usjekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, a na ikonama se slika svetitelj koji u desnoj ruci drži svoju odsečenu glavu.
Za ovaj praznik vezuje se, kako je zapisao Sveti jevanđelista Luka, i događaj prenošenja ruke svetitelja u Antiohiju iz Sevastije, gde je pogubljen. Desna ruka Svetog Jovana, kojom je krstio Hrista, oduvek je čuvana kao najveća svetinja, a sada se nalazi u Cetinjskom manastiru.
Sveti Jovan je uzor poštenja i pravdoljublja, pa se i u srpskom pravoslavlju poštuje i običaj bratimljenja "po Bogu i Svetom Jovanu".
Jovandan u Srba: Ne uzimajte nož u ruke!
Naši preci su na taj dan izvodili razne rituale pokušavajući da saznaju šta ih čeka u budućnosti i moleći sveca da im pomogne u ostvarenju želja.
Na svetog Jovana vernici se ne vesele, a po mogućstvu, u ruke ne uzimaju nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo.
Hercegovci na ovaj dan ne obavljaju teže poslove i vode računa da ne rade ništa oko semenja. Paze na koji je dan palo Usekovanje i u toku cele godine izbegavaju da tog dana imaju bilo šta sa semenom.
Post: Ne jedite ništa crveno
Srbi na ovaj dan poste. Deci se ne daje ništa što je crvene boje. Ni jabuka, ni paradajz, ni breskva, ni crveno grožđe. Na ovaj dan valja brati lekovite trave: kantarion, nanu, konjsku čuburu, lincuru. Ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv.
U narodu postoji običaj da se ljudi na Jovanjdan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja. Vernici, bilo pravoslavci ili katolici, vrlo često daju Jovanovo ime svojoj deci. Pravoslavci slave krsnu slavu svetog Jovana, a katolici obično slave imendan.
Procenjuje se da je Sveti Jovan po broju onih koji ga slave na trećem mestu među Srbima. Najviše se slave Sveti Nikola i Sveti Arhanđel Mihail.