Lekovito voće - mušmula: Zašto je ne jedete?

Mušmula je u narodu poznata i pod imenom divlja kruškica. Potiče iz jugozapadne Azije, odakle je preneta u Evropu, najpre na područje Grčke i Italije.

Uvođenjem novih vrsta voća, povrća i začina postala je nepravedno zapostavljena. Ali i ta se situacija menja. Mušmula se zasluženo vraća u svakodnevne jelovnike zbog obilja hranjivih i zdravih sastojaka.

Zašto je mušmula lekovita?

Mušmula je veoma bogata hranjivim i lekovitim sastojcima. Sadrži belančevine, ugljene hidrate, tanin, pektine i organske kiseline (jabučna, vinska, limunska).

Obiluje vitaminom C i vitaminima iz B grupe. Izvor je kalijuma, kalcijuma, gvožđa i magnezijuma.

Kako je jesti i za koje bolesti?

Mušmula je prirodni lek i poslastica koju možete da iskoriste na brojne načine:

Zreli plodovi su izvrstan laksativ i diuretik. Blagotvorno deluju na sve želudačne tegobe.

Pektin prisutan u ovom voću pomaže u snižavanju lošeg holesterola, pospešuje rad creva, sprečava zatvor i pomaže u lečenju raznih upalnih procesa u organizmu.

Zeleni plodovi nisu pogodni za konzumaciju, ali se u obliku čaja koriste za lečenje i ublažavanje mnogih zdravstvenih tegoba, a naročito kod proliva i krvarenja.

Nezrela mušmula je poznata i kao odlično protivupalno sredstvo, jer pomaže pri lečenju afti u ustima. 

A možete i da je pijete

List se sakuplja u proleće, a u obliku čaja je vrlo delotvoran u zaustavljanju krvarenja i u lečenju bolesti desni i usta i grla.

Cvet se bere u razdoblju maj-jun, suši se na prozračnom mestu i konzumira u obliku čaja za poboljšanje probave. 

Semenke mušmule takođe imaju lekovita svojstva. Semenke namočene u vodi koriste se za pripremu obloga koje imaju vrlo delotvorne učinke u saniranju kožnih povreda.