Naša putnička agencija u Parizu: Tragovi masakra na sve strane

U subotu u jutarnjim časovima stupili smo u vezu sa Radom Aleksić, direktorkom agencije.

- Svakodnevno idem tim putem. I jutros sam prošla. Strašno je videti to mesto ispred dve kafane, mnogo krvi. Odmah sam telefonirala zemljakinji Dušanki Marković koja stanuje tačno kod tog prvonapadnutog restorana Mala Kambodža. Na sreću, nisu u Parizu, u matici su.

Autobusi Fudeksa koji polaze ispred agencije Vojaž Rada, bez ikakvih smetnji krenuli su prema matici. Putnici su došli na vreme, izuzev njih sedam-osam koji su se, verovatno, uspaničili.

- Dobila sam poruku da će i autobus iz smera Srbije doći na vreme u Pariz. Na ulici ima prolaznika, ali sam videla i da su blokirani prolazi prema Bastiji, Luvru i slično - saopštava Rada.
Radin suprug je dijasporski aktivista Mića Aleksić. Istim putem prošao je nešto ranije, sa zadatkom da put Srbije isprati autobus u jutarnjim časovima.

- Sva ova tragedija dešavala se u krugu 200 metara oko nas. Znam sve te kafane. Svako veče prođem pokraj njih, takoreći, jedne su naspram druge. Uvek je tu mnogo ljudi, isuviše, i to svakim danom, zakrčeni su trotoari, ne može se proći. Jedino u šta sam siguran jeste da u te kafane ne dolaze naši ljudi, uveren sam da nikad nijedan nije ušao, kako da kažem, nije to "naš profil".

I Mića je vidno potresen.

- Sve što sam video je prava katastrofa. Žao mi ljudi, svi mladi.

On navodi da sve naše prodavnice rade, a i sve naše autobuske linije prema matici funkcionišu normalno.

Mića Aleksić saopštava i ovo:

- Upravo sam kupio "Vesti", dakle, današnje "Vesti" su na kioscima.