Radničko dostojanstvo je nacionalna sramota

Kako je Srbija dočekala 7. oktobar, Svetski dan dostojanstvenog rada?

- Dočekala ga je sa zamrznutom zaradom od jednog evra po radnom času, sa ponižavajućom cenom rada koja je niža od egzistencijalnog minimuma. Time je omogućeno da se radnici drže na minimalcu, pa nema govora o bilo kakvom dostojanstvenom radu srpskog radnika.

Dan ranije u svetu je obeležen i Dan nesigurnog rada.

- Lojalnost firmi i naporan rad koji su nekada obezbeđivali stabilnu karijeru i sigurnu penziju, sada su obezvređeni, a sve je više radnika na povremenim poslovima na kojima su izloženi visokom stepenu rizika za niske ili minimalne zarade. Uz to su i bez adekvatne pravne i zdravstvene zaštite. Naš sindikat je upozorio da nesiguran rad postaje nacionalna sramota, jer lišava ljude pristojnog života, podriva kompletan sistem vrednosti, utiče na materijalno i psihološko stanje nacije, a posebno porodice koja je danas najugroženija.

Zašto ste protiv odluke Vlade da zbog mera štednje zamrzne zarade?

- Prosečna zarada je zabeležila pad od realnih tri odsto, a kako Vlada nije htela da poveća minimalac, očekujemo nastavak negativnog trenda. Gde smo sada, pokazuje prosečna plata od 370 evra koja je među najnižim u regionu, niža čak i od Bosne i Hercegovine gde je 430 evra. Izjava ministra finansija Dušana Vujovića da je Srbija u poslednjoj fazi priprema da se osete prvi elementi boljitka, besmislena je, jer ne samo da činjenično stanje ne govori tako, već ga demantuje i zvanična statistika.

Može li sadašnje stanje da se popravi?

- Rešenja se, nažalost, ne naziru, jer se egzistencionalni problemi građana iz godine u godinu bacaju u zapećak pred naletima dnevne politike. Umesto jačanja ekonomskih kapaciteta države, pribegava se nastavku primena mera restriktivne štednje, smanjenju socijalnih davanja i zamrzavanju plata i penzija.