Kad ima hleba i tuga je lakša

Među onima koji zaslužuju epitet čovečnosti sigurno su naši čitaoci i stalni donatori Mirjana i Ostoja Debeljak iz Groselfingena u Nemačkoj, koji su i ovog puta uputili 83-godišnjoj starici Živki Popović iz podkopaoničkog sela Tmava 100 evra, uz želju da se baka Živka što bolje pripremi za predstojeću zimu za koju se predviđa da će biti veoma hladna.

Usamljenoj starici o kojoj ne brine niko, niti ima bilo kakva primanja, i koja živi u kući izgrađenoj još pre dva veka, pomoć je stigla u pravi čas.

- U kostima osećam zimu, te sam već počela da iz šume dovlačim suve grane, ali granjem se ne brani od kopaoničkog mraza i vetrova. Ono drva što ste mi kupili pre dve godine sam potrošila i to je bilo prvi put u životu da se nisam brinula da li će mi biti toplo. Prikupljam po šumi lešnika i oraha, onoliko koliko mogu i ono što je preostalo od veverica, ali zima se čeka i sa travkama od kojih pravim čajeve. Moraću da dokupim i malo brašna, ulja, šećera, soli, sveća, a poslaću po poštaru i da mi se kupi lekova protiv bolova, jer ima dana kada trpim takve muke da bih najrađe tada legla i umrla. No, živa u grob ne mogu! Moram da istrajem koliko mi je zapisano. Bilo bi mi još teže da nije tih dobrih i dragih ljudi, Mirjane i Ostoje, koji vode o meni brigu kao najrođeniji. Kao što bi moja ćerka koja se, nažalost, već odavno predstavila Gospodu. Kad ima hleba i tuga je lakša... Hvala im, gde čuli i ne čuli - tiho kaže baka Živka.