Dede slavne, unuci lopovi

"Čime se ponosi moj gazda, i ostali njegovi sugrađani, Srbi? Ponose se svetlom prošlošću. Imaju Kosovo polje, Kosovsku bitku. Imaju ustanak na Turke. To je velika, plemenita stvar, ali, ko je tu bio? Zar su dizali ustanak ovi naduveni šupljoglavci što se ovako, ne radeći ništa, šepure pored mene s ponosom, kao da je to njihova zasluga? Eto, da uzmem za primer samo moga gazdu. I on se ponosi i hvališe ustankom, a naročito time što je njegov praded, kao redak junak, poginuo u ratu za oslobođenje. Njegov je praded poginuo da bi moj gazda, kao njegov potomak, mogao biti slobodan. I on je slobodan, ali šta radi u toj slobodi? Ukrade tuđe vrljike, sedne i on na kola, pa ja vučem i njega i vrljike, a on na kolima spava. Sad je prodao vrljike, pije rakiju, ne radi ništa i ponosi se svetlom prošlošću."

(Radoje Domanović u pripoveci "Razmišljanja jednog običnog srpskog vola", 1902)