Poslednji pozdrav velikom patrioti
Za 22 godine, koliko je Panović bio predsednik, SNO je učinila značajna dela za srpstvo u otadžbini, Americi i širom srpske dijaspore.
"Požrtvovano i marljivo je vodio SNO uvek u duhu slobodarstva, pravoslavlja, tradicije i srpskih nacionalnih interesa. Time je Slavko Panović ušao u spisak znamenitih ljudi u Americi, jer je kao predsednik časno i dostojno bio na braniku srpstva i na čelu Srpske narodne odbrane koju je pre 101 godinu osnovao prof. dr Mihajlo Pupin, osnivač i prvi predsednik Srpske narodne odbrane u Americi", navodi se u saopštenju SNO.
Iako član u mnogim nacionalnim organizacijama i srpskim crkveno-školskim opštinama, rad u SNO ispunio je njegove ideale srpstva. U teško vreme raspada SFRJ, posebno 1999. godine, kada je usledilo bombardovanje Srbije, a pre toga i Republike Srpske, kao predsednik SNO Slavko Panović je često pozivan u Americi da u ime SNO iznese mišljenje.
Nikada se nije obazirao na to da treba da bude snishodljiv prema američkoj vlasti već je uvek govorio u korist srpskih interesa. Jasno i argumentovano je branio svoj stav po pitanju nacionalnih stvari bilo da je reč o protestnim dopisima najvišim američkim zvaničnicima ili čelnicima UN.
Beg preko Francuske
Slavoljub Panović rođen je 1936. godine u Ratini, kod Kraljeva, u Srbiji. Njegov otac Bogdan je potporučnik Jugoslovenske kraljevske vojske i na početku Drugog svetskog rata kao četnički oficir bio je zarobljen od Nemaca. Pobegao je iz logora u Nišu i postao komandant Trećeg bataljona Druge žičke brigade Drugog ravnogorskog korpusa. Otac mu je posle rata emigrirao, a preminuo je u Čikagu 1986. Posle Drugog svetskog rata Slavko je saznao da mu je otac živ. Uz očevu pomoć prebegao je iz komunističke Jugoslavije u Francusku odakle je 1963. godine prešao u Ameriku. Tu je završio studije za mikrobiologa i zaposlio u najvećoj državnoj blnici Kuk kaunti, u Čikagu. Radio je pri Hektoen institutu do penzionisanja. U braku sa Marijom, rođenom Jelača, dobio je ćerku Agelinu, od koje ima dve unuke. U Srbiju je počeo da dolazi od 2004. godine.
Takođe, mnogo puta, zajedno sa srpskom crkvom i drugim organizacijama, poslednje decenije 20. veka bio je na čelu protesta, kako u Čikagu tako i u Vašingtonu. Bio je osnivač i glavni podržavatelj Serb-neta, krovne organizacije koja je vodila medijski rat 1991-1996.
Dao je i značajan doprinos osnivanju Srpsko-Američkog Kongresa, jedinstvene organizacije u kojoj su učestvovali SNO u Americi, Srpski narodni savez i Kongres srpskog ujedinjenja. Kasnije je tu ulogu preuzelo srpsko ministarstvo u matici i ovaj projekat se ugasio.
Na Panovićevu inicijativu SNO je svojevremeno raspisala nagradu od 100.000 dolara za onoga ko otkrije zemne ostatke i večno počivalište generala Draže Mihailovića. SNO je na njegovu inicijativu pomogla manastir Žiču, kao i srpski narod na Kosmetu i u Republici Srpskoj. Panovićevom zaslugom u poslednjih 10 godina i 200 najtalentovanijih srpskih studenata u otadžbini SNO je jednokratno pomogla, svakog sa 1.000 dolara. SPC ga je odlikovala Ordenom Svetog Save.