Kosovo, CG i Hrvatska srećniji od Srbije
Prema ovoj studiji, koja obuhvata period od 2012. do 2014. godine, Švajcarsku, kao najsrećniju, u stopu prate Island, Danska, Norveška i Kanada, a zatim, do desetog mesta, Finska, Holandija, Švedska, Novi Zeland i Australija.
Na rang listi sreće Kosovo je navedeno na 69. mestu, Slovenija na 55, Hrvatska na 62, a Crna Gora 83. mestu.
Kao manje srećne od Srbije, ocenjene su i Makedonija na 93. mestu, Albanija na 95. i BiH na 96. mestu.
Na 15. mestu nalaze se Sjedinjene Američke Države, na 19. Belgija, na 21. Velika Britanija, na 26. Nemačka, a na 29. Francuska.
Za njima slede Španija na 23. mestu, Italija na 50, a Rusija na 64. mestu, preneo je AFP.
A da li će ova saznanja uticati na državne politike?
Izveštaj o sreći (The 2015 World Happines Report), objavljen je treći put, u nameri da utiče na državne politike. Prvu ovakvu studiju, Ujedinjene nacije objavile su 2012. godine.
Studija je sačinjena prema podacima zasnovanim na BDP-u po glavi stanovnika, očekivanom životnom veku kao zdrave osobe i procenama da li građani imaju društvenu podršku, odnosno, da li se na nekog mogu osloniti, da li imaju slobodu da donose životne odluke i da li su oslobođeni korupcije, kao i procene koliko u društvu ima velikodušnosti prema građanima.
Direktor Instituta za planetu Zemlju Univerziteta Kolumbija u Njujorku Džefri Saks, rekao je da 13 mesta na listi zauzimaju iste zemlje kao u predhodnom izveštaju, ali da su drugačije raspoređene i da su one izabrane kao države koje su bogate u društveno jake i koje imaju relativno poštene vlade.
U izveštaju se navodi i da ekonomske krize i prirodne katastrofe ne moraju uvek da naruše sreću neke države.
Primer za to je Irak, koji se našao na 112. mestu, ispred, recimo, Bugarske.
Među 10 najnesrećnijih zemalja, našli su se Avganistan, Sirija, Togo, Burundi, Benin, Ruanda, Burkina Faso, Obala Slonovače, Gvineja i Čad.
Kako navodi AFP, izveštaj je objavila Mreža za održiva razvojna rešenja (SDSN), a autori su Džon Helivel s kanadskog univerziteta UBC i Ričard Lajard s Londonskog ekonomskog fakulteta.