Nepoznat broj žrtava zločina u Grdelici
- Podaci o poginulima i povređenima nas opominju i nakon 16 godina mi osuđujemo ovo nasilje. Srbija će se svojih stradalih građana uvek sećati dostojanstveno - rekao je Cvetanović i dodao da je u Grdelici pogođen međunarodni putnički voz i da broj žrtava nikada nije utvrđen.
Generalni direktor Železnica Srbije Miroslav Stojčić rekao je da za ovakve situacije postoje samo dve reči "da se ne zaboravi i da se ne ponovi".
Vence na spomenik poginulima u vozu položili su i pripadnici vojske, policije, udruženja boraca, političke stranke i porodice stradalih. Na Uskrs 12. aprila 1999. godine iz NATO aviona ispaljene su četiri rakete, dve su pogodile voz, a dve most.
Pročitajte još:
* Šok u Železnicama: Objavili spisak za davanje 3.019 otkaza
* Vesli Klark: Pomozimo Ukrajincima kao Hrvatima pred "Oluju"
Međunarodni voz je saobraćao do Ristovca, tačan broj žrtava nikada nije utvrđen, a među ostalim putnicima u vozu su ubijeni i tek venčani Ana Bjeletić i Ivan Marković. Ona iz Leskovca, on iz Vladičinog Hana, upoznali se i zavoleli na fakultetu, studirali hemiju i oboje je završili kao izuzetni studenti.
Niko do sada nije podneo tužbu zbog ubistva civila u vozu kod Grdelice. U to vreme neki do čelnika lokalne vlasti u Leskovcu iz SPS-a zabranjivali su lekarima leskovačke bolnice da daju podatke novinarima o broju pronađenih ostataka poginulih i o povređenima. Ti su i sada na vlasti, samo kao članovi druge stranke.
Laži generala Klarka
Pravdajući se zbog zločina u Grdelici general Vesli Klark, tadašnji glavnokomandujući NATO snagama izjavio je da je "voz išao previše brzo, a bomba bila previše blizu cilja da bi mogla da se otkaže". NATO je, da bi opravdao napad na putnički voz, u kojem su žive izgorele ili masakrirane civilne žrtve, i potvrdio iskaz generala Klarka, prikazao video-snimak načinjen kamerom na avionu. Međutim, utvrđeno je da je video-snimak čak 4,7 puta ubrzan, o čemu je u januaru 2000. godine opširno pisao nemački "Frankfurter Rundšau".
Kostur raketiranog voza je, posle nekoliko godina uklonjen, a neki od visokih međunarodnih zvaničnika iz evropskih zemalja su tada, boraveći često na jugu Srbije zbog sukoba oko Bujanovca i Preševa, dopisniku "Vesti" rekli da je sramota što tu nije ostao zauvek i svedočanstvo o stradanju civila. Ti zvaničnici inače dolaze iz zemalja članica NATO. U leskovačkom kraju ljudi se i danas sećaju zlokobnog zujanja raketa koje su čuli pre no što je voz pogođen.