Dobrota olakšava besane noći

U propratnom pismu je Ljiljana Joksić ohrabrila Dušicu da pobedi životne nedaće, a napisalo je takođe da novac šalje kako bi makar malo olakšala pripremu sedmoro decu za novu školsku godinu, a i u čast presvete Bogorodice. Ove godine, pred Sretenje Gospodnje, stiglo je novo pismo podrške i 100 australijskih dolara od istog darodavca, porodice Ljiljane Joksić iz Australije.

- Hvala dragoj Ljiljani Joksić i njenoj porodici što nas tokom svih ovih godina ne zaboravlja. Njena brižnost nam je mnogo pomogla - iskreno kaže 45-godišnja Dušica Premović, samohrana majka sedmoro dece, koja muku muči sa nemaštinom od iznenadne smrti supruga Milana, 2009. godine.

Milanov odlazak u večnost doneo je porodici tugu, ali i nesigurnost.

- Naš sumoran i težak život olakšali su čitaoci "Vesti", koji su nam svojim darovima i pismima utehe i ohrabrenja udahnuli snagu da se lakše izborimo za parče sreće - objašnjava Dušica koliko su reči podrške i donacije bile važne u životu ove osmočlane porodice.

- Od kada je moj suprug Milan iznenada preminuo, na mene kao da se navalila sva muka ovog sveta. Sedmoro dece, jedno drugom do uveta, bez posla i sigurnih prihoda, muka je to... Trebalo je gladna usta nahraniti, a pomoći niotkuda - seća se Dušica besanih noći i kako je mozgala gde da nađe makar kilogram hleba za jedan obrok.

- I kada sam bila na izmaku snage, kao da me je Bog pogledao poslavši mi pomoć kroz naše ljude koji rade u belom svetu. Pomagali su nam koliko su mogli i od srca - priča Dušica, koja je u međuvremenu dobila rešenje za porodičnu penziju u iznosu od 12.000 dinara, što je oko 100 evra...

- Dani i godine su prolazili, a starija deca su vrlo brzo počela da nadniče kod seoskih domaćina i nekako smo se snalazili - priča umornim glasom Dušica, objašnjavajući da ih je nemaština nešto i naučila.

- Kad podeliš sa nekim dobro i zlo bude ti lakše, a i naučiš da se raduješ malim stvarima - kaže ova hrabra žena.

- Nemaština danas polako izlazi iz našeg doma - kaže optimistički Dušica, mada ruku na srce, Premovići i dalje teško živi, jedva krpe kraj s krajem, ali bolje nego kada smo ih upoznali.

- U međuvremenu se najstariji sin Aleksandar zaposlio u hladnjači, ćerka Biljana se udala i ima dvoje dece, ćerke Ana i Živka takođe rade u Gornjem Milanovcu, a Marija ide u osmi razred, dok su Luka i Jelena učenici šestog razreda - priča Dušica, dodajući da je njeno srce puno kada vidi nasmejana lica svoje dece.

- Deca su mi, hvala bogu, izrasla u čestite ljude, ali bez ljudi velikog srca koji su nam godinama pomagali to bi bilo mnogo teže, gotovo nemoguće - priznaje ova hrabra žena.