Na estradi je najteže ostati normalan

"Ja sam umetnik koji peva od Lovćena do Beograda i voljen sam svuda gde ljudi slušaju moju muziku. Prve muzičke korake napravio sam već sa deset godina, kada sam pevao i glumio na školskim priredbama. Prelazak u Beograd je bio presudan za moju karijeru jer mi je dolazak u glavni grad omogućio da snimam ploče i više nastupam", kaže Kalezić.

On ističe da nikada neće zaboraviti prvi nastup na "Beogradskom proleću".

"Nastupao sam uz Dragana Stojnića, Cuneta Gojkovića, Dušana Jakšića i za mene je to velika čast, ali i lepo iskustvo. Godinama sam kovao ovaj zanat, ali sam vremenom shvatio da je najteže na estradi ostati normalan."

Estrada iz vremena kada je on počinjao karijeru i danas ne može da se uporedi.

"Malo je pevača koji mogu da se pohvale kvalitetom. Izdvojio bih braću Sašu i Dejana Matića, Acu Nezirovića. Mi stariji treba da brinemo za pevački podmladak. Samo da se prestane sa "pozajmljivanjem" nota iz inostranstva. Nadam se da će uskoro nestati antipevači i kvazikompozitori koji truju omladinu pozajmljenom, plagijat muzikom. Moramo se vratiti svojim korenima i našoj prebogatoj muzičkoj baštini. Uostalom, baš zbog slabih pesama i muzičkih plagijata ostalo nam je malo mladih autora. "