Nemačka rampa za najezdu Roma

Za njih više nema mesta: Azilanti sa Balkana nisu dobrodošli u Belgiji

Ovaj termin označava zemlje u kojima ne postoji politički progon, mučenje, nasilje ni nehumani tretman, te samim tim ne postoji ni potreba njihovih stanovnika da traže utočište u inostranstvu.

Pretpostavka da u nekoj zemlji ne postoji politički teror omogućava državi u kojoj izbeglica traži azil da gotovo automatski sve takve zahteve tretira kao neosnovane i da ih odbije, a kandidata vrati u zemlju porekla po kratkom postupku, ne proveravajući njegovu individualnu situaciju.

Jasno je da se doneti zakon pre svega odnosi na Rome koji stižu sa Balkana i koji su postali veliki balast za Nemačku. U prošloj godini je više od šestine podnetih zahteva za azil poticalo od građana ove tri države. Njima je do sada često bilo dovoljno da tu borave nekoliko meseci - period u kome je po starom zakonu država proveravala podatke podnete u prijavi za azil pre nego što ih odbaci, a azilante prisilno vrati kući.

Dobitak za zaista progonjene

Na drugoj strani, reforme u azilantskoj politici su po mišljenju njihovih zagovornika bile neophodne za Nemačku. Sve veći priliv azilanata u zemlju, koji se prema određenom ključu raspoređuju po pokrajinama, stvorio je velike probleme i preopteretio mnoge gradove i komune, a tome je doprinelo i dugo čekanje na obradu zahteva - u proseku sedam meseci, ali često godinu dana i duže.
Pooštravanje politike prema azilantima je po njima samo dobitak za prijavljene iz zemalja u kojima zaista postoji politički progon.

Ovaj postupak će sada trajati mnogo kraće, jer prestaje obaveza provere podataka.

Upravo ovo svođenje svake individualne sudbine na kolektivnu bilo je kamen spoticanja zbog koga Zeleni nisu hteli da prihvate promene, smatrajući ih nehumanim - bar do trenutka dok im vlada nije dala "ponudu koju neće moći da odbiju". U zamenu za glas u Bundesratu, vlada je obećala da će ubuduće azilanti imati više individualne slobode dok se nalaze u tom statusu. Do sada je proces tekao tako da su izbeglice smeštane u domove i nisu imale prava da rade, niti da se presele. Sve što im je trebalo za život, osim novca, dobijali su od države - sada bi trebalo da dobijaju određenu sumu koja bi im omogućila veću slobodu izbora, a olakšana je i promena mesta boravka. Zeleni su tako za "aminovanje" balkanskih država kao sigurnih dobili mogućnost da proguraju zahteve da se životni uslovi za izbeglice i azilante u Nemačkoj poboljšaju.

Romi ugroženi: Romani Rose

Reforma, međutim, i dalje ostaje sporna, piše "Fokus" u prvim reakcijama na Zakon o azilu, a sa mnogo strana stižu kritike na račun tog kompromisa.

Srbija druga po broju azilanata

Ove godine je iz tri zemlje Balkana, koje se sada proglašavaju sigurnim, bilo 19.000 prijava za azil, a odobreno je svega 55, odnosno manje od 0,3 odsto . Po podacima nemačkog Saveznog ureda za migraciju i izbeglice, od početka ove godine najveći procenat azilanata dolazio je iz Sirije (17,9 odsto), a zatim iz Srbije - 9,3 procenata!
Statistički gledano je po tome u Srbiji politički progon građana veći nego, na primer, u Avganistanu, koji u ukupnom broju prijavljenih učestvuje sa 6,3 odsto, Somaliji (4,1), Iraku (3,1) ili Eritreji (5,9 odsto). Posle Srbije, evropska zemlja iz koje stiže najviše zahteva je Albanija (5,7), slede Makedonija (3,7), Bosna (3,6) i Rusija (3,4 procenata).

- Romi su u balkanskim zemljama izloženi ekonomskoj diskriminaciji, tako da će svi oni koji budu proterani iz Nemačke u zemlje porekla zapravo biti gurnuti u besperspektivnost - poručio je tim povodom predsednik Centralnog saveta Roma u Nemačkoj Romani Rose.

- Pomalo je tužno, ali imamo osećaj da smo po ovom pitanju manevarska masa za postizanje kompromisa.

On je dodao da "nije dobro da se na osnovu jednog u osnovi humanog prava sa ljudima postupa na taj način bez provere njihove individualne situacije".