Reforma penzijskog sistema što pre

"Reforma penzijskog sistema nije uključena u program štednje Vlade Srbije i to je jedan od najvećih nedostataka tog programa, jer je Srbija po izdvajanju za penzije među negativnim evropskim rekorderima", rekao je član Saveta Nikola Altiparmakov na konferenciji za novinare.

On je izneo da je učešće penzija u bruto-domaćem proizvodu (BDP) Srbije za 3,5 procentnih poena više od proseka uporedivih zemlja Istočne Evrope. Altiparmakov je rekao da će, po studiji čiju je izradu koordinirao Fiskalni savet, učesčhe starijih od 65 godina u stanovništvu Srbije 2020. godine iznosti 21 procenat, a 2050. godine čak 30 odsto.

Podsetio je da se učešće starijih od 65 godina u stanovništvu Srbije od 1950. do danas povećalo sa šest na 17 procenata. Fiskalni savet je, kako je objasnio, koordinirao izradu studije o demografskim kretanjima u Srbiji u narednih pola veka, na osnovu podataka iz poslednjeg popisa. Cilj tog posla je izrada kvalitetnih i kredibilnih dugoročnih ekonomskih projekcija, u skladu sa standardima EU.

Kako je rekao Altiparmakov, pored trenda starenja, Srbiju očekuje i nastavak trenda depopulacije.

"Tako se očekuje da 2050. Srbija ima 5,2 miliona stanovnika, pod uslovom da proces ekonomske tranzicije bude uspešan i da Srbija u roku od 15 ili 20 godina postane privlačno imigraciono područje za mlade stanovnike iz manje razvijenih država", rekao je on.

U suprotnom, kako je upozorio, Srbija će 2050. imati još manje stanovnika - oko 4,5 miliona. Srbija sada ima 7,3 miliona stanovnika. Po rečima Altiparmakova, demografski trendovi najdirektnije pogađaju penzijski sistem, jer sve manje radnosposobnog stanovništva treba da izdržava sve veći broj penzionera.