Krkobabić: EU nam dugo drži ''žuto svetlo''

Krkobabić je u intervjuu za ''Danas'' rekao da s obzirom na duboku krizu u EU i njihovo veliko kolebanje oko pravca kojim će ići, ne treba se zanositi velikim očekivanjima kada su u pitanju finansijska sredstva iz predpristupnih fondova.

Ima li istine u tvrdnjama da predloženi plan primene briselskog sporazuma nosi niz novih uslova za Srbiju?

- Dokument koji spominjete nisam imao prilike da vidim. Ali, s obzirom na dosadašnje ponašanje nekih članica EU, ne bi me čudilo da dobijemo nova pitanja i uslove, jer je do sada upravo to bio manir naših evropskih prijatelja. Smatram da je naš pregovarački tim odgovoran, odlučan i dobro pripremljen, i da neki novi uslovi neće moći da prođu.

Ukoliko sever KiM ostane čvrst u odbijanju implementacije, šta onda?

- Ukoliko predstavnici četiri opštine sa severa KiM ne prihvate sporazum iz Brisela, to će za posledicu imati otvaranje dodatnih problema. Zato je potrebno uložiti ozbiljan dodatni napor da se postigne potpuno jedinstvo rukovodstva i naroda jer je to, zaista, sudbonosno pitanje za budućnost zemlje.

Tvrdite da vojvođansku deklaraciju treba zaboraviti. Zašto?

- U srpskoj Autonomnoj pokrajini Vojvodini apsolutno većinski narod je srpski. Nacionalne manjine imaju široka, zagarantovana prava u svim oblastima društvenog života i skoro je nemoguće negde naći sličan primer. Deklaracija, koja po svom sadržaju implicira stvaranje neke nove srpske države u Srbiji, jeste neprihvatljiva. Sam srpski narod je već previše fragmentiran i takvim potezima bi ušao u dalje podele, što se ne sme dozvoliti. Tu deklaraciju treba trajno zaboraviti.

Postoji li politička stabilnost u Srbiji, ili se možemo nadati rekonstrukciji Vlade, odnosno vanrednim izborima?

- Politička stabilnost ili nestabilnost po pravilu je posledica ekonomskog stanja u zemlji. Ako mi danas, da pomenem samo jedan primer, a ima ih mnogo, imamo više od 400.000 hektara vrlo plodne, a neobrađene zemlje, i tako gubimo stotine miliona evra, onda postaje vrlo jasno da ne možemo govoriti o bilo kakvoj stabilnosti, pa i političkoj, bez preciznog planiranja ekonomskog razvoja i odgovornog trošenja sredstava. Nikakva rekonstrukcija ili vanredni izbori bez toga ne mogu dati pozitivne rezultate.

Zašto tvrdite da PUPS „nema šta da rekonstruiše“?

- U Vladi Srbije iz PUPS je samo jedan ministar. Ako pitate šta treba rekonstruisati, sa stanovišta mog resora odgovor je jasan i jednostavan: izvršiti preraspodelu sredstava u budžetu u korist socijalno ugroženih kategorija građana. To je rekonstrukcija za koju se ja zalažem.

Čija se reč u Vladi najviše sluša, Vučićeva ili Dačićeva?

- Dozvolite mi da se malo našalim. Na sednicama Vlade prisustvuje dovoljan broj ministara za donošenje pravosnažnih odluka. One se po pravilu donose jednoglasno. A da li svi ''slušaju'' i koga više, a koga manje, morate njih pitati. Što se mene tiče, ja glasam na osnovu programa moje partije, a slušam sopstvenu savest.

Tokom protekle godine rejting SNS i Vučića je znatno skočio. Zašto rejting PUPS ne raste? Da li zato što ne radite dobro?

- Ti istraživači PUPS-u nikada nisu dali više od jednog procenta poverenja biračkog tela, a kada su bili „posebno raspoloženi“ davali bi nam svih dva odsto. A praksa govori da su nam nedavno u Kovinu, gde smo na lokalne izbore išli samostalno, nedostajala 32 glasa da dobijemo pet puta više od onoga što govore tzv. istraživanja. Dok bi sa 300 nevažećih listića, gde je PUPS zaokružen kao izbor, imali sedam puta više od onog koliko nas mere pomenuti „procenitelji po ugovoru“.

Zašto vas istraživači javnog mnjenja ne vide u svojim analizama?

- To što istraživači i neki analitičari ne vidi ni mene, ni PUPS, znači da imaju određeni problem s dioptrijom. Birači, što je mnogo važnije, nemaju taj problem, što se vidi i kroz rezultate koje postižemo.

U sektoru u Vladi koji vi vodite, čini se, ima najviše problema, jer se nezaposlenost ne smanjuje?

- Ministarstvo koje je pod mojom ingerencijom bavi se socijalnom politikom, što znači gladnima, invalidima, nezaposlenima, izbeglicama, interno raseljenim licima, veteranima iz različitih ratova, penzionerima i radničkom klasom, koja se u velikom broju slučajeva nalazi u gotovo najamnom radnom odnosu. Sredstva koja Ministarstvo dobija za zadovoljavanje potreba svih ovih kategorija građana nažalost su nedovoljna i pokrivaju samo minimum potreba stanovništva, koje se u visokom procentu nalazi ispod granice siromaštva. Kao ministar i potpredsednik Vlade, trudim se da Ministarstvo kojim rukovodim zaista krajnje dosledno primenjuje i pravo i pravdu, ali u ovim uslovima je nemoguće pokriti sve potrebe koje daleko nadilaze sredstva kojima raspolažemo.

Jedan od vaših uslova za ulazak u Vladu bio je usvajanje zakona o socijalnom preduzetništvu. Šta se desilo s tim?

- Vlada je u aprilu usvojila Predlog zakona o socijalnom preduzetništvu, koji je sada u skupštinskoj proceduri. Verujem da će taj zakon biti usvojen do kraja juna, a posle otklanjanja protivrečnosti i neslaganja socijalno-ekonomskih partnera, da će biti donet i novi zakon o radu. U poslednjoj fazi pripreme je i zakon o štrajku, kao i drugi zakonski propisi koji će biti usvojeni već do kraja ove godine.