Vlada Srbije ne sme da ima više od 15 ministarstava
Ako se, što je trenutno najizvesnije, dogodi da se u vlasti nađu Demokratska stranka, koalicija oko Socijalističke partije Srbije i Liberalno-demokratska partija ili Ujedinjeni regioni Srbije, onda to znači da će se fotelje u Nemanjinoj ponovo deliti između deset stranaka. Jer, DS nije sama, već u koaliciji sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine i Socijaldemokratskom partijom Srbije. Uz Socijalističku partiju Srbije idu Partija ujedinjenih penzionera Srbije i Jedinstvena Srbija, uz Liberalno demokratsku partiju Draškovićev Srpski pokret obnove i SDU.
Vladimir Goati iz “Transparentnosti Srbije” kaže za “Blic” da će partije imati priliku da ispune obećanje dato građanima. On navodi da vlada ne treba da ima više od 15 ministarstava.
- Nama je neophodan izborni sistem kakav ima Poljska. Da pet odsto bude cenzus za ulazak u parlament, ali da se progresivno podiže za stranke koje se udruže na sedam ili devet, zavisi. Tako bi se obeshrabrio niz “patuljastih” stranaka koje se kao sateliti okreću oko velikih i traže svoj interes posle izbora - navodi Goati.
Srbija sa 19 resora, spada u red zemalja sa većom vladom. Mađarska ima svega osam ministarstava, Portugal, Češka i Nemačka po 14, Belgija 15, Slovačka 11.
- Stranke treba da održe obećanje i svojim primerom pokažu da su u stanju da štede. U suprotnom naići će na oravdani otpor- ističe Goati.
Da obećanja data u kampanji nisu dugog veka, smatra Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam, inače član Saveta “Blica”. On tvrdi da će priče o maloj vladi pasti u vodu vrlo brzo, kako su sva prethodna iskustva pokazala.
- Što je više stranaka u vlasti, situacija je komplikovanija. Mi imamo koalicije i u okviru koalicija - koalicije. Verovatno da će se neke ambicije zadovoljavati i kroz mesta zamenika ministara i državnih sekretara, ali to neće biti dovoljno. U okviru jedne potkoalicije apetiti čelnika su veliki i svako hoće makar jedan resor, ako ne više - navodi Popov za “Blic”.
On smatra da bi 13 ministarstava bilo optimalno. A kao razlog za sumnje navodi zahtev Međunarodnog monetarnog fonda od pre više godina da se smanji broj zaposlenih u administraciji, što do sada nije urađeno.
- Svi pokušaji predstavljali su foliranje, simulaciju - ističe Popov.