Arkan planirao da ubije Tuđmana

"Bilo je to izuzetno opasno vreme", kaže Primorac, "pa je već tada postojala velika mogućnost da se ugrozi život predsednika Tuđmana. Jedna od prvih je stigla preko Željka Ražnatovića Arkana, koji je s ove strane granice imao široku mrežu saradnika, a s kojima se rado kockao u Zagrebu gde je često dolazio".

"Iz najpouzdanijeg kruga osoba u maju 1990. dobio sam informaciju da muškarac pod nadimkom Akrap planira da ubije Tuđmana. Tada smo kolega i ja aktivirali sve naše kontakte i uz pomoć jednog Crnogorca s jakim vezama među mafijom zapravo utvrdili da se radi o Arkanu, a ne Akrapu, i tada se klupko njegovih veza po Zagrebu počelo odmotavati. Shvativši da je u pitanju kriminalac s međunarodnom reputacijom, koji obavlja najprljavije poslove u službi plana Velike Srbije, procenili smo da je izuzetno opasan i preduzeli smo sve da neutralizujemo i raščistimo tu situaciju“, priseća se Primorac.

"Neki ljudi iz njegovog okruženja su bili pod neprekidnim nadzorom, a uz pomoć naših kontakata u Beogradu znali smo i sva imena kojima se služi, pa i detalje poput onog šta mu se nalazi u stanu. Kako se mozaik sklapao, shvatili smo da imamo posla s čovekom koji je direktna ekspozitura jugoslovenskih tajnih službi, kojeg je za prljave poslove unajmio Stane Dolanc“, priča 51-godišnji Zagrepčanin poreklom iz Vrgorca.

U svetlu tih činjenica postaje jasno da "rutinska redarstvena akcija" iz decembra 1990. godine kada je u Dvoru na Uni Arkan i uhvaćen nije bila tako rutinska kako je tada plasirano u javnosti. Ivan Primorac to potvrđuje.

"Mi smo prilikom hapšenja te osobe apsolutno znali koga hapsimo - čoveka koji je planirao da ubije predsednika. Međutim, kao što je poznato, šest meseci posle, pod nikad razjašnjenim okolnostima, pušten je na slobodu. Špekulisalo se da je neko za taj "posao" stavio milion maraka u džep“, priča Primorac, kojem je uspešno okončana akcija spasavanja života predsednika donela i Tuđmanovo poverenje, a time i posao ličnog čuvara.

Da je prvi hrvatski predsednik bio meta, pokazuju događaji koji su "slučaju Arkan" prethodili, poput pokušaja atentata pištoljem u Benkovcu u martu 1990. godine i onaj koji će uslediti: raketiranje Banskih Dvora 1991. godine dok je Tuđman onde boravio. Posle se, otkriva Primorac, ispostavilo da su beogradski naredbodavci atentata do tančina znali raspored prostorija, ali i trenutno kretanje Franje Tuđmana.

Ko je Ivan Primorac? Usprkos činjenici što je svoja znanja i iskustva sticao u sastavu bivše države (na položaj Tuđmanovog telohranitelja je stigao s mesta samostalnog inspektora u unutrašnjim poslovima) obavljao je, kaže, najpoverljivije poslove. Osim zbog dokazane odanosti tadašnji predsednik mu je svoj život poverio i zbog besprekorne biografije. Primorac je bio komandos bivše zajedničke države, koji je pripadao grupi najizvežbanijih ljudi koje je tadašnji bezbednosni sastav imao. Obučavan je u vojnim kampovima u SAD-u, Izraelu, Nemačkoj i Francuskoj, poznavatelj borilačkih veština - džiju-džice, džuda i karatea. Školovan je na višoj školi za unutrašnje poslove, diplomirao je na Fakultetu kriminalističkih nauka, a završio je i čitav niz tečajeva o delatnostima ličnog obezbeđenja kao i iz područja tajnih službi. Do savršenstva je izvežban da reaguje u situaciji napada na štićenu osobu. "Telohranitelj je ujedno i čuvar predsednikovih tajni. To ne piše ni u jednom priručniku: tu diskreciju moraš nositi u sebi. Kako sam te tajne čuvao nekad, tako ću ih čuvati i danas", kazao je Primorac. Bio je prvi lični telohranitelj Franje Tuđmana, a posle je postao upravnik službe predsednikovog obezbeđenja. Istu funkciju obavljao je posle Tuđmanove smrti za drugog hrvatskog predsednika, Stjepana Mesića.