Poreska klopka za penzionere povratnike

Život mu je više gorak nego sladak sa nemačkom penzijom od svega 480 evra, a starac nema drugih primanja, niti imovine. Uz to, 2010. godine mu je umrla supruga, što je dodatno otežalo njegovu situaciju. Nova muka je stigla pismom iz Nemačke: Finansijski ured (Finanzamt) Nojbrandenburga poslao je ovom penzioneru rešenje da im duguje 3.200 evra na ime neizmirenih poreza.
 

Slična sudbina preti i stotinama hiljada penzionera, koji žive u inostranstvu, a primaju nemačku penziju. Lane je ova finansijska služba uputila dopise na adrese 500.000 od ukupno 1,6 miliona takvih penzionera, u kojem ih obaveštava da je ona nadležna za penzionere-povratnike. Od njih je tražena poreska prijava, ista ona koju zahtevaju i od penzionera koji žive u Nemačkoj. Međutim, za strance-penzionere važe specijalna pravila, drugim rečima - skuplja!

Naizgled je sve isto kao i kod ostalih penzionera: Finansijski ured pri obračunavanju poreza odbija u prvom koraku onaj deo koji je oslobođen poreza. Kod Stanka B. je to 50 odsto njegove penzije, pošto je on već dugo u penziji. Za penzionere koji su kasnije stekli to pravo je ovaj procenat manji, pošto od 2006. godine svake godine raste deo koji se oporezuje za 2 procenta. Ko je, na primer, otišao u penziju tek prošle godine, mora da računa da će mu 62 odsto penzije biti oporezovano. Ta osnovica im do kraja života ostaje nepromenjena.

Od dela koji je oporezovan, penzioneri ipak mogu da odbiju minimalnu osnovicu koja je oslobođena od poreza ("grundfrajbetrag"), koja za 2011. godinu iznosi 8.004 evra. Kome se, dakle, oporezuje 50 odsto penzije, plaća porez tek za onaj deo, koji prelazi 16.008 evra. To, praktično znači da većina penzionera ne mora da plaća nikakav porez.

Iza ovoga se ipak nalazi klopka za penzionere koji su odlučili da žive u inostranstvu, izveštava Velt.  Ova kategorija ima po definiciji ograničene poreske obaveze, što naizgled zvuči privilegovano, ali je stvarnost zapravo drugačija. Za ove penzionere ne važi, naime, pravo na već pomenutu minimalnu osnovicu koja je oslobođena poreza.

To znači da njihova penzija već od prvog evra podleže obavezi oporezivanja, pa se čak i minimalne penzije oporezuju. Od 5.760 evra, koliko iznosi godišnja penzija Stanka B, polovina je oslobođena poreza, ali je ostatak od 2.880 evra u celini oporezovan. Otuda je proizašla računica da on duguje 3.200 evra za period od 2007. do 2010. godine.

Spasonosna potvrda Izlaz je u podnošenju zahteva za neograničenu poresku obavezu. Pretpostavka za to je da se njima garantuje da im ukupna primanja u godini podležu u iznosu od najmanje 90 odsto - nemačkom porezu na prihode, ili da prihodi koji ne podležu tom oporezivanju - poput dodatne penzije u otadžbini ili tamošnji prihod na kapital - iznose manje od 8.004 evra. Penzioneri moraju da prikažu poreskim službama u zemljama porekla visinu svojih primanja po tom osnovu. Ukoliko ispune jednu od tih pretpostavki, njima će se priznati minimalna osnovica oslobođena od poreza od 8.004 evra, kada se oduzmu sva dodatna primanja u inostranstvu. Stanko B. ispunjava ove uslove. Njegov sin, koji živi u Nemačkoj, ocu je pribavio potvrdu o primanjima u hrvatskoj poreskoj službi i zatražio od nemačkog Finansijskog ureda neograničenu poresku obavezu, pa bi nemački poreznici trebalo Stanka B. ubuduće da ostave na miru.