Kocić je oskrnavio uspomenu na mog brata!

- Sve što se protekle nedelje dešavalo u Leskovcu bio je običan hohštapleraj. Ja sam ocrnjen i izvređan, a sve je maslo Slobodana Kocića, gradonačelnika Leskovca.

- Briga njega za Tomu Zdravkovića, niti ga je poznavao, niti ga je poštovao. Toma je bio i ostao veliki i bez te gvožđurije u leskovačkom parku. Jedini cilj tog hohštaplera je da sebi obezbedi još jedan mandat, pa da još četiri godine može da radi šta hoće. U Pečenjevcu je podigao česmu kako ni tamo ne bi izgubio glasače. Gadi mi se cela ta priča. Mene je ocrnio, a uspomenu na jednog velikog čoveka oskrnavio - ogorčen je Novica.

Kako i zašto je počeo vaš sukob?

- Sreli smo se prvi put prošle godine kada se i rodila ideja o koncertu u Leskovcu i podizanju spomenika Tomi. Rekao mi je da ne brinem o novcu, jer će sve pokriti sponzori i ni para neće biti uzeta iz gradske kase. Rekao sam mu da nije red da ja zovem pevače i objasnio mu da nisam menandžer, da ne želim da sa kolegama pričam o novcu da ne pomisle da hoću da se ovajdim. Dobro znam kakvi su pevači kada treba negde da pevaju bez honorara, zato uopšte nisam hteo da ulazim u priču o finansijama.

Ipak ste tražili honorare za Kemala Montena i Aljošu Vučkovića?

- Jedino sam njihove troškove spomenuo. Zna se koliko košta Kemin vikend i normalno je da čoveku treba nadoknaditi troškove. Isto važi i za Aljošu. Rekao mi je da je to rešeno i da se ne sekiram za novac. Prvobitna ideja je bila da Rade Šerbedžija vodi program. Hvala bogu da se od toga odustalo, jer čoveka više ne bih smeo da pogledam u oči... Gradonačelnik Leskovca dolazio je i u Beograd i više puta sam ga pitao da li je sve u redu i svaki put mi je rekao da ne brinem. Doduše, i izbegavao me je, jedva sam uspevao da ga nahvatam povremeno.
 

Po završetku manifestacije Kemal i Aljoša ipak nisu dobili obećani honorar?

- Nisu dobili ništa, a ja sam se osećao kao da sam umazan i prljav. Ja sam te ljude, Tomine velike prijatelje, nasledio od brata. A, ispao sam naivna budala. Pijem lekove za smirenje poslednjih dana, jer me je gradonačelnik Leskovca svesno i namerno prevario. Kemica nije imao para ni za benzin da se vrati kući. Ovde, u Beogradu hotel mu je platio i pare pozajmio jedan Tomin stari drug. Ja, koji nikada nikoga nisam prevario, ispao sam prevarant i budala koja je nasela na praznu priču. Nisu mi Kemica i Aljoša ništa zamerili, ali samo ja znam kako mi je sada. Sav se tresem i danima ne mogu da se smirim.
 

Snaja neće da priča sa mnom  Posle dugo vremena sreli ste Tominu porodicu...? -To me boli i peče već 20 godina otkako je Toma umro. To je otvorena rana koja ne zarasta. Tomina supruga Gordana nije htela ni da me pogleda. Srećan sam što sam uspeo da poljubim njegovog sina Sašu. Zamolio sam ga da prenese majci da želim da popričamo u četvoro, ona i ja uz svoje sinove. Ali, po ko zna koji put, Gordana je odbila da se sretne sa mnom. Ipak, srećan sam što sam Tominog osmogodišnjeg unuka Danijela malo držao u krilu - priča Novica. Kao sestra  U kakvim ste odnosima bili sa Tominom porodicom dok je on bio živ? - Kada je Tomina i moja sestra umrla sa 38 godina, meni je njegova supruga Gordana postala više od sestre. Voleli smo se i poštovali, ona je dobro znala da sam uvek bio na njenoj strani. Obožavao sam njihovog sina i ćerku, odlično smo se slagali. Dobro sam znao kakav je moj brat, pravio je mnoge greške, a ja sam činio sve da Gordani olakšam život. Posle Tomine sahrane, jednostavno mi je okrenula leđa. Nikada mi nije bilo jasno zašto, nikada mi ništa nije rekla. Tomi je bila divna supruga, a meni divna snaja, prijateljica, više od sestre.