Cionisti hteli da ubiju Čerčila
Elijahu Bet-Zuri, član te organizacije, navodno je predložio novembra 1944. godine da Lehi, poznat i kao grupa Stern (po lideru Jairu Sternu) ubije u Londonu britanskog premijera i primora Britance da odu iz Palestine, što je izazvalo zabrinutost u MI5 da bi jevrejski ekstremisti mogli takođe da ubiju šefa diplomatije Ernesta Bevina.
Major Džejms Robertson iz bliskoistočng odeljenja agencije rekao je da je pretnje Bet-Zurija obelodanio drugi član organizacije Lehi.
"Čim se (Bet-Zuri) vratio u štab grupe Stern predložio je da se sugeriše plan za ubistvo visoko rangiranih britanskih političkih ličnosti, uključujući Čerčila, zbog čega bi trebalo izaslanike poslati u London", poverio je Robertsonu izvor u Lehiju.
U aprilu 1945. Bet-Zuri je obešen zbog ubistva u Kairu lorda Mojna, britanskog ministra na Bliskom istoku, bliskog Čerčilu. U obelodanjenim dosijeima stoji da su se pokušaji ciljanja britanskih zvaničnika nastavili posle Drugog svetskog rata kako bi se izvršio pritisak na Veliku Britaniju da se stvori jevrejska država.
Fabruara 1946. britanski oficir bezbednosti poslao je sa Bliskog itoka tajni telegram u London u kome upozorava na zaveru da se ubiju britanski ministri, objavio je "Telegraf".
"Grupa Stern je obučavala članove da idu u Englesku da ubiju članove vlade Njenog Visočanstva, posebno Bevina", navodi se u telegramu i dodaje da je grupa Stern uživala simpatije važnih Jevreja u Palestini.
Major Robertson je rekao da je postojala "prilična ogorčenost u jevrejskoj zajednici" prema Bevinu. "Tipični jevrejski čovek s ulice, na primer, opisao je Bevinov govor kao najantisemitskiji koji je ikada održao jedan britanski državnik", napisao je Roberston juna 1946.
Strahovalo se da bi pokušaj atentata na Bevina mogao da se dogodi za vreme njegove posete Egiptu. "Ako fanatik namerava da izvede ubistvo i spreman je da se ne osvrće na sopstvenu bezbednost postoji vrlo malo toga što ne bi mogao da uradi", navedeno je u dokumentu agencije MI5.
Britanski mandat nad Palestinom koji je trajao od septembra 1923. okončan je 14. maja 1948. godine, a dan kasnije proglašena je država Izrael. Pre osnivanja Izraela postojalo je nekoliko podzemnih vojnih organizacija u tadašnjoj Palestini, uključujući Lohamei Herut Israel poznat takođe po hebrejskom akronimu Lehi. Podzemne grupe su vodile kampanje protiv simbola britanske vlasti i smatra se da su, između ostalog, dovele do povlačenja britanskih trupa iz Palestine i predavanja odgovornosti UN koje su glasale za podelu Palestine na jevrejsku i arapsku državu novembra 1947. godine.