Banja se ne vidi od granja

- Mogla je, ali nije! Vidim da niste kupac, a ja nisam prodavac te vodu i banju ne hvalim radi toga, već zato što je ova voda stvarno lekovita i mnogi su ovde našli lek za svoje bolesti, a pre svega za kostobolju, kožne bolesti i živce - objašnjava baka Milica kojoj i nije do priče jer živi bez ikakvih primanja, osim onoga što joj ostave povremeni gosti njene banje, a njih je zbog neuređenosti sve manje.
 

Banju u Mlakovcu bolesni koriste već vekovima, ali tek pre pedesetak godina Dušan Marjanović, Miličin suprug, je ozidao izvor lekovite vode na samoj obali reke Despotovice i bazen ogradio daskama. Tada se činilo da banja u Mlakovcu ima perspektivu jer su u dvorište Marjanovića počeli da stižu gosti iz cele zemlje.

- Bilo je dana kada oko kade koju je sazidao moj suprug i u celom dvorištu od dvadesetak ari nisi mogao iglu da spustiš. Dolazili bolesni po zdravlje i mnogo su se hvalili da su baš u našem dvorištu ozdravili - kaže baka Milica.
 

Pre više godina u banji je organizovano i bušenja terena radi ispitivanja vode i tada je ustanovljeno da ima visoku temperaturu, da je po sastavu slična vodi Atomske banje u Gornjoj Trepči koja se nalazi nedaleko od Mlakovca i da je, zapravo, deo te vode i da je veoma lekovita.

Međutim, izgleda da pozitivni rezultati analize nikoga nisu interesovali, a u međuvremenu je preminuo i suprug Milice Marjanović.

- Kad mi je umro muž koji je održavao bazen u kojem se nalazi izvor lekovite vode sve je krenulo nizbrdo. Vremenom sve je bilo manje ljudi koji su dolazili u banju, ali i to razumem. A gde da dođu?

Ono što je napravljeno je razvaljeno, najlon i granje kojima je pokriven bazen istrulili, kada padne kiša u dvorištu je blato do kolena, nema ko ni da ih sačeka ni da ih isprati, a i meni je to sve više dosadilo.

Ako ne treba državi ono što je na mom imanju, a što je od Boga, onda ne treba ni meni. A kolika je šteta što tolika lekovita voda, toliko zdavlje svakog dana otiče Despotovicom?

Eto, banja se nalazi na kilometar-dva od Gornjeg Milanovca i samo tridesetak koraka od Ibarske magistrale i samo se nadam da će se naći neko pametan da shvati kakvo bogatstvo izvire ovde u Mlakovcu u kojem se odavno mnogo teško živi pa bi banja mogla da bude i njihova budućnost - kaže Milica Marjanović.
 

Bolesne dovozili volovskim kolima - Narod je nekada u banju dolazio kako je umeo i mogao. Neki su stizali pešice, drugi vozom ćirom, koji je išao od Beograda od Sarajeva, a najviše je bilo onih koji su bolesne dovozili volovskim kolima. Boravili su pod otvorenim nebom, pod krošnjama jova i iva, a bilo je onih koji su za sebe pravili primitivna skloništa od vremena od kartona i dasaka. No, bilo kako bilo, banja je mnogima pomogla - priseća se baka Milica Marjanović.