"Ringe, ringe, raja" krije strašnu tajnu!
"Ringe, ringe, raja, doš'o čika Paja..." pesmica je uz koju smo svi odrastali. Voleli smo je, pevamo je i svojoj deci, ali istina koja se krije iza nje nije ni malo vesela.
Naime, "Ringe, ringe, raja" je pesma koja se u 17. veku u Londonu odnosila na kugu, opaku bolest koja je odnela mnoge živote.
Međutim, pesmica je nastala mnogo pre toga.
Ring je na engleskom jeziku prsten ili krug, a Ring of roses (crveni prsten, prsten od ruža) označava prve simptome kuge, crvenasti krugovi na koži…
Izvorno, pesmica na engleskom zvuči ovako:
"Ring-a-ring o' roses,
A pocket full of posies,
A-tishoo! A-tishoo!
We all fall down.
Cows in the meadows
Eating buttercups
A-tishoo! A-tishoo!
We all jump up."
Prva strofa dečije pesmice govori o bolesti i umiranju, a druga o leku i ozdravljenju: Krave na poljani, pasu lekovito bilje (žablji cvet), a-pćiha, svi skačemo…
U ovoj pesmi pominju se dva cveta, ruža i žablji cvet.
Jedan je crvene boje, poput crvenih prstenova koji predstavljaju simptome kuge, a drugi cvet je žut i tradicionalno se koristio kao lek protiv groznice, upala, reume, iritacija kože i slično…
Pesmica se pevala slično kao i kod nas: deca se uhvate za ruke i formiraju kolo oko jednog deteta, igraju oko njega i pevaju pesmu.
Ko je najsporiji u kolu u sledećem krugu stoji u sredini, postaje "rosie" (ružica).
Simbolično, dete u sredini predstavlja osobu obolelu od kuge, samu, izolovanu.
U kasnijim verzijama, dete koje stoji u sredini na kraju pesmice poljubi nekoga iz kola i tako ga "zarazi" da ono postane ružica, te zamene mesta…
Otkada je nastala, pesmica "Ringe raja" imala je mnogo prepeva i verzija na različitim jezicima, a kako je prsten od ruža postao Čika Paja koji donosi jaja od kojih je jedno mućak, nije poznato.
U našoj verziji, dete u sredini predstavlja mućak.
Deca se vrte u kolu i pevaju pesmicu.
Na kraju sva deca čučnu (simbolično popadaju).
Koje dete zakasni, postaje mućak i ide u sredinu…
"Ringe, ringe, raja
doš'o čika Paja,
pa pojeo jaja, jedno jaje muć,
a mi deco čuč."
Međutim, koreni ove dečje pesmice sežu još dalje od 17. veka i pošasti koje su morile svet.
Smatra se da je ovo u početku bila dečja igra koja se zaista igrala oko ružinog drveta, koje je u paganizmu bilo simbol života, svetlosti, nadarenosti natprirodnim moćima.
Kijanje, koje se spominje u pesmi, simbolizuje izlazak duše iz tela.
Paganski narodi su verovali da duša može da nam pobegne iz tela prilikom jakog kijanja, zbog čega se i razvio običaj da se prilikom kijanja ruka stavlja na usta i nos.
Tek kasnije, mnogo kasnije, sa otkrićem bakterija i virusa, stavljanje ruke na usta postalo je način da se spreči širenje bolesti.
