Praznici kao lepše lice života (2): Rituali spona zajedništva
Prema rečima etnologa Marije Mrkić, praznici su za srpski narod veoma važni:
- Oni su značajan aspekt zajednice, prilikom koga se ona okuplja i održava koheziju njenih članova i propagira određene vrednosti. To je samo jedna od mnogobrojnih funkcija praznika. U skladu sa tim vrednujemo tradiciju i običaje i imamo praznike koje volimo manje ili više. Na primer, vernici koji slave Božić i žele da poštuju njegovu tradiciju sa svim elementima kultova će otići na paljenje Badnjaka i ispratiti božićne rituale do kraja, a neko će voleti praznik Hristovog rođenja zbog atmosfere i nostalgije, gledajući filmove, spremajući određene đakonije...
Objašnjava da su praznici godinama modifikovali, ali ne gube svoju suštinu, uprkos naletu modernih vremena.
- Ono što je za mene posebno interesantno je slava jer je karakteristična samo za naš narod. Obiluje nizom različitih elemenata. Kada odem na jednu slavu, veoma je bitno da se prekrstim a zatim i uzmem žito, dok na drugim slavama žito ni ne postoji, ne obraća se pažnja na to da li je slava posna, već je to povod druženja i socijalizacije, veoma često sa akcentom na hrani i piću, a ponekad je određena slava kombinacija ove dve krajnosti. Sve to slavu čini posebnom i drugačijom od svih drugih praznika. To je mali praznik u prazniku - ističe Marija Mrkić.
Kako kaže, slavlje jeste svojstveno Srbima, ali i mnogi drugi narodi imaju bogat praznični duh.
- Godinama je došlo i do mešanja tradicija. Pa tako imate Noć veštica koja se slavi i ovde, ili Dan zaljubljenih koji je opšteprihvaćen. Kad je reč o državnim praznicima, onda možda čak i malo slavimo i odnosu na ostatak sveta.
