10 uslova pred Grčkom, Sirizin partner odbija da glasa za njih
Briselska drama završila se za grčkog premijera Aleksisa Ciprasa, ali ga sada čeka nova, i to kod kuće. Paket mera koji je dogovoren u Briselu treba da odobri grčki parlament, a Sirizin koalicioni partner, Stranka nezavisnih Grka, saopštila je da njeni članovi ne mogu da podrže predloge kreditora.
- U sporazumu se govori o 50 milijardi evra garancija koje se odnose na javnu imovinu, izmenama zakona, uključujući zaplene kuća. Sa tim se ne možemo saglasiti – rekao je lider Stranke nezavisnih Grka, Panos Kamenos.
Ipak, on je naglasio da će ta partija ostati deo koalicije sa Ciprasovom Sirizom.
Cipras se i unutar Sirize suočava sa nesuglasicama oko dogovora sa liderima EU. Međutim, proevropske opozione stranke podržavaju mere štednje, čime bi moglo biti obezbeđeno njihovo usvajanje u parlamentu.
Pročitajte još:
* Evropa rasprodaje grčku imovinu, Cipras skinuo sako i vikao "hoćete i ovo da uzmete?"
* Varufakis: Šojble je gazda Evrope, rekao je da će me smrviti
* Grčki parlament podržao vladin plan reformi, MMF zadovoljan, građani iznevereni
Prema dogovorenim uslovima, grčki parlament do srede, 15. jula, mora da usvoji niz reformi. Ovo su mere koje su kreditori stavili pred Grke. Cipras ih je prihvaito, a sada predstoji glasanje u parlamentu.
1. Da se usvoje zakone za efikasniji sistem PDV-a i proširenje poreske osnove kako bi se povećali prihodi, početak reformi penzionog sistema, osiguravanje nezavisnosti državne statističke agencije i obezbeđivanje "kvazi-automatskih rezova u potrošnji" u slučaju da se ne ostvari budžetski suficit.
2. Do 22. jula moraju da se usvoje zakoni za reformu sistema građanskog prava kako bi se učinili efikasnijim i smanjili troškovi.
3. Mora da se modernizuje i ojača administraciju, kao i da se smanje njene troškove, a prve predloge na tom planu Grčka treba da dostavi do 20 jula.
4. Među uslovima koje Atina treba da sprovede su i promene koje bi omogućile rad prodavnica nedeljom, produženje radnog vremena prodavnica, liberalizacija u vlasništvu apoteka, ograničenja za pekare i mlekare, kao o otvaranje zatvorenih profesija među kojima je prevoz trajektima.
5. Grčka mora i da ubrza program privatizacije prebacivanjem 50 milijardi evra vredne imovine u nezavisan fond sa sedištem u Atini koji treba da osnuje kako bi se u njega prikupljala sredstva od privatizacije, pomoću kojih će otplaćivati novi zajam i refinansirati banke. Fondom bi upravljale grčke vlasti pod nadzorom relevantnih evropskih institucija.
6. Grčka mora da traži podršku Međunarodnog monetarnog fonda pošto istekne njen sadašnji program s MMF-om početkom 2016.
7. Atina mora da dozvoli predstavnicima Evropske centralne banke, MMF-a i Evropske komisije, ranije poznatim kao "trojka" da se vrate u Atinu, a vlada mora da se konsultuje s tim institucijama o nacrtima svih važnih zakona pre odlaska u parlament.
8. Vlada u Atini mora da preispita i izmeni neke zakone usvojene u poslednjih šest meseci za koje se smatra da su unazadili prethodne reformske mere.
9. Grčka mora da pokrene neophodne korake za jačanje finansijskog sektora, uključujući odlučnu borbu sa nenaplativim zajmovima i eliminisanje političkog uticaja na bankarski sektor.
10. Kao preduslov za početak pregovora o novom programu pomoći iz Evropskog stabilizacionog mehanizma, Atina mora u narednim danima u parlamentu da izglasa niz mera, koje se, između ostalog, odnose na pojednostavljenje poreza na dodatu vrednost i širenje poreske osnove i poboljšanje dugoročne održivosti penzionog sistema.
