Kapa, čuvar kozačke časti
Kozaci su bili slobodni ljudi koji su služili na granicama Rusije, na Dnjepru, Donu, Tereku i Uralu. Vremenom su počeli da nose posebnu nošnju - šubare i duge ogrtače od ovčje kože bez kopči.
Kozaci prolaze Stavropoljom na Krimu posle božićne liturgije
Zanimljivo je da kozaci nikada nisu skidali odelo s ubijenog vojnika makar bili iscepani, jer se smatralo nečasnim svlačiti poginulog vojnika.
Najkoloritnija je nošnja zaporoških kozaka koji nose suknene šalvare, papahu (šubaru od ovčjeg krzna sa suknenom postavom), košulju i kaftan. Za šubaru se govorilo da se ne nosi zbog hladnoće, nego zbog časti. Papaha ne dozvoljava svom vlasniku da hoda pognute glave, jer tako kapa može pasti, pa su kozaku bile najvažnije dve stvari - sablja i šubara.
Pre Prvog svetskog rata najčešće su se nosile šubare od vučjeg i medveđeg krzna, jer je ono najbolje amortizovalo udarac sablje. Najskupocenije i najcenjenije su papahe od astragana, jagnjeta starog nekoliko dana.
