Da li vratiti smrtnu kaznu?
Slučaj monstruoznog silovanja i ubistva Marije Jovanović (8) otvorio pitanje ponovnog uvođenja najteže presude. Pravnici skeptični, ali ne i građani
Poslednja smrtna kazna u Srbiji izvršena je 14. februara 1992. godine nad Johanom Drozdekom, zbog svirepog ubistva šestogodišnje devojčice. On je okončao život u 34. godini, pred streljačkim vodom policije u somborskom Okružnom zatvoru.
Monstruozni zločin koji se desio krajem juna u okolini Novog Sada, gde je pronađena silovana i ubijena Marija Jovanović (8), otvorio je pitanje o ponovnom uvođenju najdrastičnije kazne.
Tako advokat Sava Anđelković priznaje da se svojevremeno protivio ukidanju smrtne kazne, a sada kaže da je za njeno vraćanje „kao pretnje, ali ne i sprovođenja“.
- Uveren sam da je potrebno da takva vrsta kazne postoji u zakonu, međutim, nisam za njeno izvršenje. Ima jedna teorija o tome da je zločinac u suštini svestan onoga što čini, kao i posledica, ali da u podsvesti činjenjem teškog krivičnog dela zapravo želi da mu neko drugi presudi, jer to sam nije u stanju - smatra Anđelković.
S druge strane, psiholog Žarko Trebješanin ne veruje da bi uvođenjem smrtne kazne bilo šta moglo da se izmeni u smislu prevencije.
- Koliko god da je neko zgrešio, smatram da recipročni način osvete nije rešenje. Pojedinačnih slučajeva je uvek bilo i biće ih, ali niko nema pravo da drugom oduzme život. Uostalom, ta vrsta kazne se pokazala neefikasnom u zemljama gde se sprovodi, jer nije rezultirala smanjenjem zločina - smatra Trebješanin.
Advokat Ante Bošković zaključuje da su surove ubice dovoljno kažnjene time što će gotovo čitav život provesti iza rešetaka, u potpunoj izolaciji, i da je to mnogo „teža presuda od momentalnog oduzimanja života“.
