Dobar biznis povratnika u Knin

Veoma brzo se pokazalo da brojni razvojni projekti organizacije "Korak", koju je osnovalo 10 mladih srpskih povratnika u opštinu Knin - nije prazna priča. Ovih dana su neke od njihovih ideja postale stvarnost. Dovršene su sušara za voće i povrće i pršutana, krenule su na tržište i prve smokve s etiketom iz Knina, a pršuta će u dim i na buru uskoro, kad malo zahladi. Prve plodove je dala i tri godine stara plantaža smokve koja se nalazi u Ivoševcima. Stara je samo tri godine, pa se tek očekuje dobro branje, a stručnjaci kažu da će pun rod imati kad napuni sedam godina.

Već daju rod: Plantaža smokava koju je pre tri godine posadila zadruga "Krka"

- Nismo čekali da izraste naša plantaža kako bismo sušili smokve, već smo jednu iznajmili u Posedarju na površini od četiri hektara. Kupili smo i kamion-hladnjaču. Ko ima voće, neka nam se javi. Jer od sušenog se može mnogo bolje zaraditi nego od svežeg na pijaci - kaže za "Vesti" Dušan Amanović, upravnik zadruge "Krka", jedne od dve koju je osnovala organizacija "Korak". Ova se bavi poljoprivrednim, a druga turističkim projektima.

Mnogo je posla bilo dok je proradila sušara. Trebalo je isposlovati razne dozvole, napisati program koji će banke, evropske institucije, lokalnu zajednicu i pojedina hrvatska ministarstva uveriti da će se takav projekt isplatiti, dostaviti sve podatke o smokvi na tom području, njenim sortama, rasprostranjenosti i blizini vode za navodnjavanje.

Takođe je trebalo dostaviti podatke o radnoj snazi, plasmanu smokava na tržištu i značaju ove investicije za širu zajednicu uključujući i program povratka srpskog stanovništva u kninsku opštinu.

- Stalno se govori o obezbeđenju održivog povratka, a rekao bih da smo već došli u takvu fazu kad treba da govorimo i o obezbeđenju održivog ostanka. Jer kad je već izgledalo da je povratak potpuno stao i da se niko više neće vratiti, ekonomska kriza u zemljama gde se nalaze srpske izbeglice stvorila je uslove za jedan novi oblik povratka.

Reklo bi se - iz krajnje nužde. Ljudi koji su u izbeglištvu zbog ekonomske krize izgubili posao, ili ga uopšte tamo nisu imali, dakle koji su i u izbeglištvu ostali bez igde ičega došli su do zaključka kako još jedino nešto imaju u Hrvatskoj. Tu pre svega mislim na one koji su poreklom sa sela. Cilj naše organizacije jeste da ovakvim programima sprečimo njihovo ponovno izbeglištvo - objašnjava Goran Reljić, prvi čovek organizacije "Korak".
 

Kninska sušara je svima koji imaju plantaže voća otvorena za saradnju. A u kakvom je zaostatku ovakva proizvođa u Hrvatskoj možda najbolje svedoči upravo ovde već pomenuti najam plantaže u Posedarju.

Jer, da je nije iznajmila zadruga "Krka" za svoju sušaru, kako doznajemo od bolje upućenih u tamošnju poljoprivednu proizvodnju, pitanje je šta bi uopšte bilo s tim smokvama. Da li bi ih iko uopšte obrao.

Ovako će sve završiti u trgovinama i maksi marketima, na zadovoljstvo onih koji su učestvovali u njihovoj proizvodnji i preradi.

- Potrudićemo se da dobije sadnice za plantaže i zajedno sa nama radi svakome ko odluči da se vrati iz izbeglištva na svoju zemlju - takođe je jedna od novosti koju Dušan Amanović šalje na adresu svojih zemljaka koji su se vratili kući i onih u izbeglištvu.
 

Ova zadruga je otvorila novo poglavlje kad je reč o zajedničkom projektu sadnje plantaža voća koji su pre nekoliko godina pokrenuli Izvršno veće Vojvodine (preciznije, Institut za poljoprivedu u Novom Sadu ) i Srpsko narodno veće u Zagrebu. Najpre su iz raznih delova Hrvatske slali uzorke zemlje u Novi Sad kako bi nakon toga na ta područja stigle i odgovarajuće sadnice voća.

Prve plantaže su posađene na Baniji, Kordunu i u Lici. Ali, kad je došao i prvi rod, vlasnici plantaža jednostavno nisu znali šta da urade s tolikim voćem. Sveže voće nigde nisu mogli da prodaju, a sušaru nisu imali, niti im se bilo ko javljao s ponudom za sušenje voća. Jedino je deo šljiva završio u kazanima za rakiju. Ali, opet za sopstvene potrebe jer se i rakija slabo prodavala. Mladi povratnici u Knin izgleda uspešno rešavaju i taj problem.