Pasulj iz Ukrajine, krompir iz Brisela
Već godinama na tezgama u Srbiji retko može da se nađe domaći pasulj, uglavnom se kupuje onaj uvezen iz Kirgizije, Ukrajine ili Argentine. Slično je i s crnim lukom koji se uvozi iz Austrije i belim koji stiže iz Kine. Jagode su neretko iz Grčke, Turske ili Irana.
Zbog zabrane izvoza u Rusiju, na evropskim pijacama pala je cena krompira. Višak se, kao i u slučaju mleka i mesa, našao na srpskom tržištu. Tako je od jula prošle godine u Srbiju je stiglo oko 24.000 tona krompira iz Belgije, Austrije, Nemačke, Holandije...
Koliko je loša poljoprivredna strategija, pokazuje primer iz 2013. kada je Srbija zbog nedostatka hladnjača, prodala Slovencima srpsku ajdared jabuku, a onda te iste jabuke kupovala iz Slovenije po višoj ceni.
Kako objašnjavaju agroekonomisti, trgovcima se više isplati da uvoze, jer je to jeftinije nego kupovina od srpskog seljaka koji uzgaja voće i povrće na usitnjenim posedima, što proizvodnju čini znatno skupljom.
Ekonomista Saša Đogović za "Vesti" kaže da neće biti promene sve dok se ne priđe ukrupnjavanju poseda i obnovi sistema navodnjavanja. On smatra da je država loše ispregovarala Sporazum o pridruživanju EU jer je uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU krajnje liberalizovan.
- Dodatni problem su i sankcije EU Rusiji. Sada subvencijama poduprti evropski farmeri imaju ogromne viškove koje moraju negde prodati - podseća Đogović i dodaje da bi država morala da smanji uvozne kvote kako bi zaštitila domaće proizvođače.
On misli i da bi voćari, povrtlari, stočari morali da se udruže kako ne bi sami sebi bili konkurencija.
Pročitajte još:
* Otrov u njivama, rak na tanjiru
* Srpski tanjir: Pasulj sa Madagaskara, boranija iz Kenije i luk sa Novog Zelanda
* Krompir bacaju u jaruge, neće ga niko
* Kostić savetuje državu da rasproda poljoprivredni zemljište
Šta čeka srpskog seljaka u EU (2): Planski nestanak malih gazdinstava
