Novopazarski džins se više ne prodaje na pijaci
Robna pijaca u Novom Pazaru, koja je nekada hranila 80 odsto žitelja tog grada, danas je sablasno pusta.
Nekadašnja gužva ostala je samo u sećanjima trgovaca, a kupaca gotovo da nema. Prodavci ističu da nije zima oterala kupce i prodavce. Da ima novca, na pijaci bi i dalje bila gužva.
Čuvena robna pijaca, sa više od 1.000 tezgi i butika, uglavnom je prazna, nedeljom se po nešto i pazari, ali sve je to mnogo manje nego u "srećnim vremenima" pre 10 ili 15 godina.
"Ovde sam zato što nemam gde. Celo jutro se mrznem pored reke, vetar šiba, a uzeo sam samo 100 dinara", kaže trgovac Ramiz Omerović.
Pre dve decenije, na toj pijaci snabdevali su se trgovci od Subotice do juga Srbije. Po nekoliko desetina autobusa je nedeljom i utorkom dovozilo kupce koji su po pristupačnim cenama mogli da kupe prilično kvalitetnu garderobu za sva godišnja doba.
Novopazarski proizvođači su unapredili rad i sada robu plasiraju direktno kupcima širom Srbije i u inostranstvu, pa najjači proizvođači garderobe od teksas platna i obuće ne izlažu robu na pijaci.
U Novom Pazaru se farmerke mogu kupiti i za 500 dinara, majice za 300, jakne za 1.500 dinara. Ta ista roba je u ostalim delovima nešto skuplja, a kvelitet i dizajn su kod većih proizvođača dostigli zavidan nivo pa kupci često i ne znaju da zapravo kupuju domaće proizvode, pogotovu kada se prodaju u nekom butiku.
Iz godine u godinu sve je manje trgovaca na pijaci. Ljudi su potražili druge načine da obezbede egzistenciju, a sve manje je i kupaca sa strane. Mesecima ne dolazi niko iz Crne Gore. Jeftina roba iz Kine je važan faktor zaslužan za gašenje robne pijace u Novom Pazaru.
