Metla za Vučića
"E, Vučiću, Vučiću, hoćeš li ti mene, konačno, poslušati?", glasno pita Milan Vasić istovremeno sebe i premijera Srbije, ljut i na vreme koje prolazi, a odgovor ne donosi.
Zemljak, rodom iz Sremčice, 37 godina žitelj Pariza, po profesiji mehaničar, šofer i političar, tako se predstavlja, uzgred reče i da je bio pomorac i obišao stotinu zemalja.
E, taj naš Milan je izgleda i veliki veseljak, jer samo što namršti veđe, odmah se široko nasmeje.
- Čuj, pitaš kakav političar? Pa, bio sam ja u Republikanskoj partiji Žiskara d"Estena, onda, za vreme njega i posle njega. Tu sam prikupljao iskustva - kaže on.
Potom Milan krenu u razradu svoju poslednje političke aktivnosti i akcije:
- Odneo sam pravu metlu, superkvalitetnu, predsedniku Vlade, našem Vučiću, u Nemanjinu 11, predao na prijemno odeljenje, legitimisao se, potpisali oni da su metlu primili, sve je čisto k"o suza - priča Milan.
Naselja bez kanalizacije
- Imamo u Sremčici rečicu. Ono, "od izvora dva putića", a ne možeš pored nje proći od smrada, celom dužinom, od Železnika do Lipovice. Tako mi svega, tamo je svaka kuća dvorac, hoće gazde da se time diče, a neće da plate kanalizaciju. Kupe njivu, sagrade kuće od po 500 kvadrata, nema kanalizacije, ne treba im. Bolje se olakšati direktno na zemlju majčicu, nego platiti za kanalizaciju. I to ti je Vučićev zakon. Gradi, ali u gradnji ne seri!
Sledi razrada:
- Ma, sestro, metla je da premijer počisti Srbiju, a i moju Sremčicu. Uz metlu sam mu napisao i predložio da postavi plastične cisterne za kanalizaciju i osnuje preduzeće koje će se baviti čišćenjem - objašnjava on.
Duboko udahnu Milan, kao da proverava kojeg mu je kvaliteta u pluća upravo usisani vazduh, pa nastavi:
- E, koliko moja Sremčica smrdi! Nemoguće je disati. U moju Sremčicu kao navijeni dolaze doseljenici, evo, 40 godina, a ne bi u nju ulagali. Danas nas je u Sremčici 80.000, niko ništa da pomeri nabolje. Što iznad fabrike "Ivo Lola Ribar" ne naprave centar, onaj kao u gradu Klisui, centar za prečišćavanje vode, svih otpada, a i za grejanje i za toplu vodu? Ja to lepo predložim Vučiću, na Zapadu prava ideja zlata vredi, a on se pravi da ne razume ili, možda, čovek ne zna da čita? Hej, predao sam mu sve to u avgustu. Bilo bi mu lakše da mete po lepom vremenu, nego zimi, kad je sve zaleđeno. Čisti čoveče, kad hoćeš, ali čisti, čistoća je pola zdravlja - priča Milan.
Pomešali mu se mašta i sećanje, pa ovako produžava:
- Jedino što sam video na TV od moje metle je da ljudi idu na kazan, tutnu im u ruku zapršku sa prokuvanom vodom i jedan lebac, nema ni pasulja, nema ni krompira. E, majko moja! To ti je napredak Vučićeve ekonomije, to je prema njegovoj statistici dva-tri stepena naviše, nabolje. Mašala, premijeru Vučiću! - kaže Milan.
Objašnjava Milan da je starosedelac Sremčice, da su njegovi Vasići najstariji u Sremčici, da su onomad baš oni doveli struju, uveli telefon, napravili školu, sagradili Dom kulture koji je srušen od strane mafije, učinili su Vasići i da potekne voda, napravili put i, evo, kapitalnog dela - kupili metlu za Vučića.
- Dosta od nas, je li? - pita Milan...
Borac za pravdu
- Ja sam ti, sestro, rođen za pravdu. Ni komunista, ni antikomunista, ni milioner, a ceo život radio da bih zaradio za koru hleba. Teraju te, radi, radi i umri od gladi. Metla, metla, sestro, da ih prikupimo po celom svetu ne bi ih bilo dovoljno za Vučićevu Srbiju - Milanova je gorka analiza.
