Korupcija i male plate teraju mlade lekare iz Srbije
"Mladi lekari ne odlaze zato što su pohlepni, nego zato što ovde prečesto ne mogu da opstanu. Oni koji ne žele da volontiraju ilegalno, bez ikakvih prava i prihoda i da plaćaju besmislene večernje studije, da bi iz katastrofalne došli u manje katastrofalnu poziciju, oni jednostavno moraju napolje", stoji u pismu mladog lekara objavljenom na portalu belimantil.info.
- Mala primanja, nemogućnost zaposlenja, beskonačno volontiranje bez smisla i nade, namešteni konkursi, zabrana zapošljavanja u javnom sektoru i smanjenje plata koje su ionako nekoliko puta manje nego u Evropi, samo su neki od razloga zbog kojih mladi stručnjaci odlučuju da napuste svoju zemlju.
Osim njih, u potrazi za boljim uslovima rada i sve više iskusnih lekara kuca na vrata stranih bolnica. Samo prošle godine 850 doktora dobilo je sertifikat za rad van granica Srbije i otišlo put Nemačke, Norveške, Švedske, Slovenije, Libije.
Nije istina da ne volimo svoje porodice““Nije istina da ne volimo svoje porodice koje napuštamo, jer ćemo im mnogo više značiti tamo srećni, nego ovde nezadovoljni. Nije istina da ne volimo Srbiju. Najveće bogatstvo koje čovek može da ostavi svom narodu su deca, a mi ovde ne bismo imali od čega da osnujemo porodice”, zaključak je mladog lekara čije pismo je objavljeno na portalu belimantil.info. |
U ovom trenutku na birou rada je više od 2.500 diplomaca medicine, a za samo nekoliko meseci još 1.500 njih upisaće medicinski fakultet. Za stručnjake suočene sa ovakvim stanjem u državi i zdravstvu više nego primamljivo deluje nedavno objavljeni oglas u kojem stoji da Libija traži naše lekare i specijaliste nudeći im platu od 1.500 do 4.000 evra i obezbeđen smeštaj.
- Posle šest godina fakulteta, godinu dana staža i četvorogodišnje specijalizacije, radila sam godinu i po dana kao volonter u jednoj beogradskoj klinici. Iako sam radila sve što rade i iskusni lekari, na dva konkursa primljeni su ljudi koji su imali vezu. Moje znanje ovde ne vredi ništa, zato čim završim kurs nemačkog jezika, odlazim, iako mi to nikada nije bilo u planu - kaže za “24 sata“ lekar Milica H. (33).
Očajnima odlazak dodatno olakšava to što im sada za većinu zemalja nije potrebna nostrifikacija diplome, već poznavanje jezika i sertifikat koji dokazuje da su članovi komore i da nemaju osudu pred Sudom časti.
