Od klime možeš i da se smoriš
Tokom vrućih, sparnih letnjih meseci često boravimo u klimatizovanim prostorima, a nekada i satima sedimo direktno izloženi duvanju hladnog vazduha iz klime na poslu, kod kuće ili u automobilu. Kakvi su sve učinci klima uređaja na naš organizam saznajte pre nego što pomislite da bez njih ne možete da živite.
Sa korišćenjem klima uređaja treba postupati oprezno, a idealna temperatura unutrašnjeg prostora po pravilu je 7-8 stepeni niža od spoljne temperature. Konkretno, ako spoljna temperatura iznosi 34 stepena, klima uređaj treba podesiti da hladi na 26-27 stepeni. Takvu temperaturnu razliku ljudski organizam dobro podnosi.
Kod osoba sa zdravstvenim problemima, treba biti posebno oprezan prilikom podešavanja temperature u unutrašnjem prostoru, jer izlazak na vrlo visoke spoljne temperature može biti opasan, pogotovo za osobe s niskim pritiskom i starije osobe koje imaju probleme sa cirkulacijom.
Klima uređaji, ako su pravilno odabrani, instalirani i održavani, prilikom hlađenja, čišćenja i vlaženja vazduha ne bi trebalo da budu opasni po zdravlje ljudi. Oni imaju pozitivan učinak kako na zdrave tako i na one koji pate od alergija i astme. Isto tako, klima uređaj može se koristiti za osiguravanje čiste, bezbedne, hipoalergijski atmosfere kakva je neophodna u bolničkim operacionim salama i drugim sredinama gde boravi veliki broj ljudi (na primer bioskopa i avioni). Međutim, neodržavani klima-uređaji mogu dovesti do širenja mikroorganizama, najčešće Legionelle pneumophilae, odgovorne za legionarske bolesti, i drugih termofilnih aktinomiceta.
Klima uređaj suši vazduh u prostoriji što onda izaziva sušenje sluzokože nosa koja pak slabije pročišćava vazduh koji udišemo (od virusa, bakterija i alergena). Uzrok prehlade ili alergije nije klima uređaj, već bakterije, virusi ili alergeni. Direktno duvanje, isušivanje vazduha i izostanak dovođenja svežeg vazduha može dovesti do negativnih efekata klima uređaja i na kožu tako što ju isušuje i time se pogoršavaju stanja raznih dermatitisa i ekcema.
Pravi sveži vazduh u prostoru važan je za mešanje vazduha, kako bi se postigao zadovoljavajući stepen kvaliteta vazduha. Teoretski bi stalni boravak u klimatizovanom okruženju bez ovlaživanja i udisanja svežeg vazduha mogao dovesti do smanjenja imuniteta, jer nedovoljna količina kiseonika otežava normalno funkcionisanje belih krvnih ćelija koje učestvuju u borbi protiv bakterija.
Manja količina kiseonika u vazduhu koji udišemo mogla bi da poveća krvni pritisak i broj otkucaja srca - ali za to je ipak potrebno ekstremna niska količina kiseonika. Nivo kiseonika u krvi takođe je povezan i sa nivoom serotonina, "hormona sreće". Dakle, raspoloženje na otvorenom i u zelenilu uvek je bolje nego u zatvorenim prostorijama, bez obzira na klima uređaje.
