Izopšten premijer
Vladika Nikolaj je poveo veliku borbu protiv Konkordata. Na svim crkvenim slavama i svečanostima, a posebno na saborima priređenim oko pojedinih hramova, kao u Nišu, Gornjem Milanovcu, Valjevu... on je svojim besedama oštro ovaj sporazum sa Vatikanom i njegove pristalice, ma na kojem položaju da se nalazili
Milana Stojadinovića, predsednika vlade, koji je bio rodom iz Žičke eparhije, isključio je iz Crkve, a sa njim sve narodne poslanike i ministre kojima je bio episkop. U Beogradu je priređena poznata antikonkordatska litija koju je rasturila Stojadinovićeva policija. Tada je povređen šabački vladika Simeon Stanković, nekoliko sveštenika i dosta naroda.
Ulicom su letele mitre i kamilavke, krv je potekla, pa se ova borba pretvorila u narodni otpor. Iako je Konkordat u Skupštini izglasan tesnom većinom, nikada nije iznesen pred Senat Kraljevine Jguoslavije. Vlada je skinula Konkordat sa dnevnog reda i nije ga više podržavala. Početkom februara 1938. godine za srpskog patrijarha izabran je mitropolit crnogorski Gavrilo Dožić. Nikolaj je smatrao da izbor patrijarha treba odložiti dok se prilike u Crkvi ne srede.
Pošto njegov predlog nije prihvaćen, podneo je ostavku na rad u Arhijerejskom saboru. Sabor je protiv Nikolaja pokrenuo disciplinsku odgovornost, ali se Nikolaj vratio u sabor već naredne godine. U manastiru Kalenić 1940. vladika Nikolaj i patrijarh Gavrilo su se i zvanično izmirili, na zauzimanje njihovih zajedničkih prijatelja.
U Evropi su se za to vreme već navlačili mračni oblaci novog rata koji nisu mogli zaobići ni Jugoslaviju i njene narode, a ni Srpsku pravoslavnu crkvu. Knez Pavle i jugoslovenska vlada Dragiše Cvetkovića i Vlatka Mačeka sklopili su pakt sa Hitlerovom Nemačkom koji je naišao na veliki otpor među slobodoljubivim narodom u Srbiji.
