Ponosna baka najveći navijač
Kada skoro 50 godina živite daleko od rodnog grada, svaka prilika za posetu otadžbini je dobrodošla. Stoja Oljača, rođena u Laktašima kod Banjaluke, veći deo svog života provodi u Majncu u Nemačkoj, ali srce joj je zauvek u njenoj Republici Srpskoj. Iako svake godine rado prati Evropsku smotru folklora, ovogodišnja je posebna jer se održava baš u Banjaluci.
- Ja sam preko granice pošla 1970. godine iz svojih rodnih Laktaša, što kaže naš narod, za korom hleba. Potom je došla ljubav, tamo sam izrodila decu. Onda su došli i unučići, a Bože zdravlja, nadam se, biće i praunučića. Četvoro unučadi igra za kulturno-umetničko društvo Dunav iz Hohajma, od kojih je dvoje učestvovalo na ovogodišnjoj Folklorijadi - priča Stoja.
Jedna unuka živi u Banjaluci i takođe se bavi folklorom, pa kako u šali kaže, ima ih u porodici dovoljno da mogu da naprave porodični ansambl.
- Svake godine idem na Smotre. Deca me uvek vode jer znaju da u tome baš uživam. S ponosom sam došla u moj kraj, a još moji unuci na bini u nošnji, srce da pukne od sreće. I ja sam igrala folklor u mojim Laktašima dok sam bila curica. A onda sam ja uvukla u to svoju decu, a oni svoju decu. Na taj način, gde god da sam, folklor me uvek drži u mislima blizu mom gradu - kaže Stoja.
Ističe da joj nedostaje Republika Srpska, ali da je u Nemačkoj cela porodica, da je ponosna baba i da je zato ništa ne vuče povratku.
- Dolazim često, rado obilazim familiju, uvek mi je lepo tu. Ali ja sam tamo gde su moji, a moja porodica je tamo izgradila život. A i kada dođem, uvek se razočaram lošim stanjem u svojoj zemlji i siromaštvom. Evo, ovde na Smotri je karta čak 20 maraka. Ja kao nemački penzioner to sebi mogu da priuštim, ali ovdašnje stanovništvo nije to u mogućnosti. Preskupo je i to je velika zamerka organizatorima - iskreno će Stoja.
