Ćeraćemo se mi još!

Nova novčana podrška od 200 australijskih dolara naše stalne čitateljke i plemenite dobrotvorke Anđelke Đurović iz Melburna i 50 evra Jelene Kalačić iz Toronta donela je širok osmeh na lice 24-godišnjeg Lazara Petkovića iz Banje Koviljače.

A lepa reč ponekad znači više od bilo kakvog novca: Lazar Petković

 

Svaki dinar dobro dođe ovom mladiću koji bi početkom naredne godine trebalo da ode na novu terapiju u Moskvu i nastavi borbu s teškom bolešću, rakom testisa, protiv koga "ratuje" od svoje četvrte godine života. Baš kako reče pesnik Matija Bećković: "... Ćeraćemo se još... Sve može biti. Sem da se nećemo ćerati... Na mladima ćeranje ostaje..."

- Mnogo mi znači što naši ljudi iz dijaspore šalju pomoć i ne znam kako bih im se dovoljno zahvalio. Nažalost, ona mi je potrebna za nastavak lečenja, a bez humanosti drugih, nepoznatih ljudi ne znam kako bih uspeo da odem na dalje terapije. Dobijeni novac čuvam i nadam se da ćemo uspeti da sakupimo potreban iznos. Otac radi kod privatnika za nesigurnu i skromnu platu, a majka, nažalost, ima zdravstvenih problema i na dužem je bolovanju. Oni me podržavaju maksimalno, a i mene i njih svaki put gane kada stigne pomoć preko "Vesti". To nam daje snagu da nastavimo dalje jer shvatamo da nismo sami - kaže ovaj momak koji još uvek kao fizioterapeut volonterski radi u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju "Banja Koviljača".

Lazaru je tromesečni rok volontiranja trajao do 29. oktobra, ali je produžen do 31. decembra. Želi da potraje što duže, ali ne zna hoće li raditi do kraja godine jer je smanjen obim posla. Uz rad se mnogo bolje oseća i lakše podnosi neizvesnost oko narednih terapija u Moskvi. Kako kaže, ako prestane volonterski rad, potražiće odmah drugi posao.

Posle više odlazaka, ostalo mu je da izgura još samo dve terapije u Rusiji i dogodine u junu zaokruži petogodišnji ciklus lečenja. Lazar još uvek nije siguran hoće li uspeti da sakupi novac za narednu biohronu terapiju, jedini preostali način lečenja, a za jednu mu je potrebno oko 3.500 evra. Sada se oseća dobro, a da bi tako bilo i ubuduće, potrebna su još dva boravka u prestonici Rusije.

Bolest je otkrivena kada je bio četvorogodišnjak, operisan je 1995. i 2008, ali je bilo neophodno nastaviti lečenje. Uz pomoć humanih ljudi i veliko požrtvovanje porodice uspeo je da započne lečenje u Moskvi. Akcija prikupljanja pomoći otvorena je stalno, a iz dijaspore mu najveća podrška stiže od naših ljudi iz daleke Australije.